Prvi istorijski zapisi o malini potiču još iz vremena Rimskog carstva – na početku nove ere Plinije Stariji navodi da malina raste na planini Idi u Grčkoj, po kojoj je kasnije i dobila ime – Rubus idaeus L. U antičkim vremenima, malina je bila poznata na teritoriji današnje Evrope kod svih naroda, koji su brali njene plodove po šumama i koristili ih kao jelo i kao lek. Mnogo kasnije, malina se prvi put gaji u pojedinim vrtovima u Engleskoj 1548. godine. U narednom periodu, Engleska postaje centar vrtlarstva i iz tog vremena su nam ostali brojni pisani podaci o malini. Londonsko hortikulturno društvo objavljuje „Katalog voća“ 1826. godine koji sadrži 23 (tada) poznate vrste maline.
U Srbiji, malina se gaji od 1880. godine, i to prvo kao ukrasna baštenska biljka, a od 1920. godine za jelo.
Plodovi maline su veoma ukusni, aromatični i lako svarljivi, a mogu se koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za preradu – za sok, sirup, vino, liker, slatko i džem, a odlični su i na kolačima i raznoraznim poslasticama (pomislite samo na čizkejk sa prelivom od malina :) . List maline se koristi u narodnoj medicini, samostalno (npr. za ispiranje usne duplje kod raznih upala sluzokože) ili u mešavinama koje blagotvorno deluju kod kardio-vaskularnih problema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i nedostatka vitamina u organizmu. Takođe, list maline može da zameni neke čajeve, kao npr. indijski, samo naravno vodite računa o mogućoj alergiji ili preosetljivosti na neke od sastojaka u listu. U naučnoj medicini, plod maline se koristi kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod ekcema i dijareje i za snižavanje šećera u krvi, jer podstiče pankreas na lučenje insulina, a njegov ekstrakt deluje i protiv virusa. Pored ovoga, u poslednje vreme se vrše istraživanja o delovanju maline na maligne ćelije, jer je ustanovljeno da elaginska kiselina, koje ima u malinama, sprečava umnožavanje ovih ćelija. Treba imati na umu da, u terapiji malignih oboljenja, maline nisu zamena za lek, ali jesu dobra zaštita organizma od tih bolesti.
Maline su odličan izvor vitamina C, pa štite kožu od oštećenja i prevremenog starenja. Možete ih staviti i na lice u vidu maske za negu – pomešajte malo pavlake sa ispasiranim malinama, a zatim na čisto lice stavite gazu, pa preko nje nanesite masku. Ostavite da deluje 20 min i nakon toga se umijte mlakom vodom. Zbog voćnih kiselina kojih ima u plodovima maline, ova maska će imati efekat veoma blagog hemijskog pilinga, a lice će vam biti glatko, mirišljavo i elastično. Dobro bi bilo da koju malinu usput i pojedete :) .
Malina, začudo, nije još uvek dovoljno zastupljena u kozmetičkoj industriji, za razliku od kupine i mali je broj proizvoda čiji je ona sastojak – a i tu je pitanje da li je iskorišćen samo miris ili „pravi“ ekstrakt maline. Skoro da i ne možete naći, barem kod nas, prirodni proizvod (kremu ili slično) koji sadrži malinu.
Kada kupujete malinu, vodite računa o tome da plodovi budu crveni, jer su samo takvi dovoljno zreli i da ne budu gnjecavi ili previše mekani, a pošto je malina veoma nežna i osetljiva, nemojte je predugo držati u frižideru – ako ne planirate da je pojedete tog dana ili narednog, najbolje je da je zamrznete.
Sa prvim danima leta počinje sezona ovog ukusnog i zdravog voća koje prosto morate da volite, pa imajte na umu sve blagodeti maline i uvrstite je u svoju svakodnevnu (zdravu) ishranu i uživajte.